Испод је говор одржан у јулу 2022. године на конвенцији YJA у Даласу, Тексас. Да, у њему учествује Стеф Кари. :)

У кући у којој су људи у хармонији, њихови откуцаји срца почињу да се синхронизују. Ако певате са хором, откуцаји срца свих певача почињу да се синхронизују без икаквог физичког контакта. У ствари, ако публика заиста резонује, сви бисмо почели да се синхронизујемо баш као и наши аплаузи.

У сваком тренутку се дешава много више него што смо томе отворени. Сви то можемо осетити, а посебно сви ви -- јер, као што је Ганди рекао, Закон Љубави вам је много ближи.

И свуда је око нас. Један миколог у Јапану открио је да су наше гљивичне мреже паметније од наших најбржих алгоритама за железничке мреже! Чак и узмите у обзир секвоје. Када секвоја угине, око ње се у савршеном кругу развија анђеоски прстен од других секвоја, како би подржао мајчинско дрво. И толико науке нам сада говори да се срећа шири мрежама. Ако имате пријатеље који су срећни, бићете срећни. Исто је и са раком, гојазношћу, депресијом, пушењем, одвикавање од пушења, рађањем деце, разводом, филантропијом, љубазношћу и добрим вестима. Све се то шири мрежом. Чак и ако погледате интернет, то није баш FedEx модел -- ви желите нешто, а ја ћу отићи код вас да вам то испоручим. Не, интернет не функционише тако. Када некоме пошаљете имејл, он заправо иде до гомиле људи и сви га прослеђују свом комшији. Баш као када смо ми аплаудирали, баш као када су свитице радиле своје, тако је интернет дизајниран.

Нажалост, ми смо тај принцип ограничили веома ниским ограничењима. Дизајнирали смо га у коначну игру. Мало компанија је поседује. Али шта се дешава ако то окренемо и уместо централизоване ствари, или чак децентрализоване ствари, шта ако заправо пређемо на дистрибуирану мрежу свести, љубави, саосећања према којој свако од нас већ има антену? То заиста може променити игру.

Наша тема ове конференције је навигација новим хоризонтима. Ево фотографије првог брода који је опловио свет -- пре неколико година -- али овај полинезијски брод није имао технологију, компас, никакве справа. Десетине хиљада миља воде, и шта ћете да радите? Не знате где сте. Како, дођавола, да стигнете са једне стране света на другу? Наравно, они гледају у воду, небо и ветрове да би се сналазили -- али с времена на време, када се чак и староседеоци брода заглаве, шта раде? Позивају посаду на земљи. Како се повезују са њима? Моле се. Пошто „посада на земљи“ има афинитет према њиховој добробити, повезани су -- не преко интернета, већ преко унутрашње мреже.

Сада, та веза са унутрашњом мрежом ће нам свима омогућити да се крећемо кроз нове хоризонте. Толико је моћна да је понижавајућа.

Желим да завршим са овим видеом, који сам чуо када сам био са неким монасима који су седели у подножју величанствене секвоје:

Како онда усклађујемо индивидуални и колективни ток? Морамо играти Бесконачну Игру.

Ако погледате знак бесконачности, замислите га као два круга. Један круг представља јединственост сваког од нас; то је величина у коју свако од нас треба да закорачи. Сви смо добри у нечему, а то је оно што свет треба да урадимо. Па ипак, ако само то урадимо, није довољно јер се онда сводимо на коначну игру. Постајете јединствено невероватни, а ваш его достиже врх света. То истицање треба ублажити и уравнотежити са другим кругом бесконачности – стапањем, растварањем, нестајањем у мрмљању. То данас не учимо. Истакните се, али запамтите да се и уклопите. Са понизношћу можемо видети моћ малих дела која су дубоко повезана. Чинимо то и будимо се у бесконачност мрмљања.

Хвала вам пуно.