Продубљивање мог саосећања

Љубав у својој посебној димензији саосећања чини један од темеља сваког цивилизованог друштва. Саосећање је оно што ме чини осетљивим на патњу, без обзира на њен облик. То је саосећање које ми шири срце и омогућава ми да будем осетљив на потребу на другој страни планете, што ми омогућава да препознам брата или сестру у клошару на улици или тинејџерску проститутку у локалном бару.

Нека саосећање продубљује моју бригу за патњу света и још више моју жељу да је излечим.

Нека ме моје саосећање наведе да одмах прихватим сваку патњу које постанем свестан, не тако што ћу је узимати и патим са оним другим, већ тако што ћу је уздизати у мислима са надахнућем Милости и одлагати је пред ноге бескрајне Љубави која лечи све.

Уместо да жалим за неправдом у свету или катастрофама овде или тамо, нека ми саосећање омогући да отворим своју торбицу, руке или срце да ублажим бол кроз који други пролазе.

Нека моје дневне новине или ТВ вести постану мој дневни молитвеник док благосиљам и преокрећем све драматичне или тужне догађаје о којима се извештава, знајући и осећајући да иза хипнотичке материјалне сцене постоји друга Реалност вечне светлости и универзалне, безусловне Љубави која све чека.

Нека моје саосећање обухвати Твоје чудесно створење, од минијатурног инсекта до огромног плавог кита, од скромног жбуна до високих секвоја или 3000 година старих кедара Сахаре, од маленог потока до бесконачног океана, јер Ти имаш створио их за наше уживање и задовољство.

И коначно, нека моје саосећање буде тако оштро и осетљиво да на крају научи да пробије вео незнања који ме тера да видим материјални свет патње где истинска визија разазнаје само величанствену свеприсутност бесконачне духовне Љубави и њено савршено испољавање свуда.